Da li si multipotencijalistkinja? Imaš li ove super moći?

Da li je radoznalost društveno prihvatljiva osobina?

Naravno da jeste, odgovaraš mi. Svašta i ja pitam.

Slažem se. Delimično. Kao društvo podstičemo radoznalost, ali samo do određenih granica i ako ima smisao i definisan pravac.

Već negde pri kraju tinejdžerskog doba očekuje se da znaš šta ćeš da budeš kad porasteš, da radoznalost usmeriš u tom pravcu i kreneš u izgradnju poziva i karijere. Istraživanje i usavršavanje se maksimalno podstiču, pod uslovom da doprinose tom jednom odabranom.

A šta kad to nije slučaj?

Šta ako i godinama kasnije, s vremena na vreme, otkrivaš novo interesovanje (u vidu posla ili hobija), uložiš vreme, energiju, možda i novac u to i onda odustaneš kad postigneš određeni nivo?

Onda viši nisi radoznala osoba, već nestalna, nemaš fokus, nedostaju ti disciplina i posvećenost. Sabotiraš sopstveni uspeh, neko bi rekao. Bežiš od nečega.

Ko zna još koliko bih se osećala loše zato što se opsesivno zainteresujem za nešto, učim, postanem dobra u tome, pa mi dosadi, da nisam otkrila Emili. Od nje sam saznala da smo, ako ponavljamo taj obrazac, multipotencijalistkinje i da imamo i neke supermoći.

Skoro da mogu da te čujem – ko je bre Emili i šta znači ta reč kojom izlomiš jezik dok je izgovaraš? O kakvim supermoćima pričaš? Je l’ ih imamo ti i ja?

Hajde da otkrijemo odgovore na sva ova pitanja:

Ko su multipotencijalisti?

Muzičarka. Rediteljka. Veb dizajnerka. Pravnica.

Sve to je Emili Wapnick.

Nikada nije mogla da odgovori na pitanje “Šta želiš da budeš kad porasteš?”. Iskusila je frustraciju, jer nije znala kako da veliki broj svojih interesovanja pretvori u karijeru i dugo se pitala šta sa njom nije u redu, kad nije u stanju da odabere nešto i drži se toga.

Kreirala je 2010. blog Puttylike da bi pomogla ljudima sličnim sebi da izgrade dinamične živote, na praktičan i održiv način. Razvoj bloga doveo je i do veoma popularnog TED govora “Zašto neki od nas nemaju jedan pravi poziv” i knjige “Kako biti sve”.

U međuvremenu, nastala je čitava zajednica onih koji su previše radoznali da bi se uklopili u nametnutu društvenu predstavu o jednom pravom pozivu koji treba da pronađemo i da se njime bavimo celog života.

Emili je skovala izraz “multipotencijalisti” za sve one sa mnogo interesovanja i kreativnih potraga, koji cvetaju dok uče, istražuju i savladavaju nove veštine.

Multipotencijalisti imaju poseban mentalni sklop, interesuje ih veliki broj različitih oblasti. Svestrani su, originalni i inovativni. Neki od nas vole da neprestano uče o različitim temama, dok druge zanima kako stvari funkcionišu u praksi i čim to shvatimo i uspemo da izvedemo, prelazimo na sledeći izazov.

Svoju multipotencijalnost možemo da izražavamo na različite načine – da imamo deset projekata odjednom ili da se nečim bavimo mesecima ili godinama, a da se onda prebacimo na sasvim novo područje. Interesovanja nam se pojavljuju istovremeno ili uzastopno (jedno interesovanje traje neko vreme, pa ga zameni sledeće), a čak ni za ovo ne postoji pravilo i menja se tokom života.

Ono što nam je zajedničko je razmišljanje “izvan kutije” i to što počinjemo da se dosađujemo kad dostignemo određeni nivo u nekoj oblasti. I naravno ono što smo, kako Emili navodi u svojoj knjizi, stekle promenom interesovanja – supermoći. 🙂

#1 Sinteza ideja

Kombinovanje dva ili više koncepta i stvaranje nečeg novog na njihovom preseku je prva supremoć multipotencijalista. Sintezom ideja, koje imamo zbog velikog broja svojih interesovanja i iskustva, često pronalazimo kreativna i originalna rešenja mnogih problema, uključujući i društvene.

#2 Brzo učenje

Kada se za nešto zainteresujemo, bacamo se svom snagom na to. Brzo shvatamo koncepte i učimo jer:

  • znamo kako je biti početnik i lakše od drugih prevazilazimo osećaj nelagode koji postoji u početnoj fazi. Sa svakom novom oblašću koju savladamo, stičemo poverenje u svoju sposobnost da razumemo nove stvari. Samopouzdanje nam pomaže da preduzimamo kreativne rizike i istupamo iz zone komfora.
  • strastveni smo kada nas nešto fascinira. Strastvenost nam pomaže da usvojimo veliki broj informacija u kratkom vremenskom periodu. U stanju smo da sate provedemo u istraživanju i izučavanju.
  • retko kad počinjemo baš od nule, s obzirom da je veliki broj veština koje imamo primenljiv na različite discipline.

#3 Prilagodljivost

U svetu ekonomije, koji se menja tako brzo i nepredvidljivo, „Fast Kompani“ je prepoznao prilagodljivost kao najvažniju veštinu za uspeh u 21. veku. Multipotencijalisti se dobro snalaze u različitim postavkama i ulogama. Oslanjajući se na prethodna iskustva i znanja, možemo uspešno da odgovorimo na potrebe poslodavaca, klijenata ili mušterija. Prilagodljivost nas čini otpornijim na promene i spremnim da priglimo nesigurnost i nove poslove.

#4 Sposobnost da vidimo širu sliku

Uviđamo kako se individualne ideje mogu uklopiti u širu sliku. Uživamo u promišljanju, osmišljavanju i pronalaženju načina da unapredimo stvari. Pošto učimo o različitim oblastima, u stanju smo da uvidimo kako se nešto može povezati i ostvariti interakciju. Široka perspektiva omogućava nam i da uočimo sistemske greške i probleme, ali i mogućnosti koje mogu da promaknu onima koji su usko specijalizovani za neku oblast.

#5 Povezivanje i prevođenje

Volimo da se povezujemo sa drugima i možemo da razumemo ljude sa potpuno različitim životnim i profesionalnim pričama. Radoznalost nas čini dobrim slušaocima i uživamo da se osobama sličnih interesovanja delimo svoje najnovije mini opsesije. Lako započinjemo komunikaciju, pomažemo ljudima oko sebe da uspostave vezu i dobri smo u predvođenju multidisciplinarnih timova.

Sve je to lepo, misliš ti, ali šta u praksi sa tim da radim? Kako da zarađujem za život kad ne mogu da odaberem jedan poziv i da onda ostvarujem napredak u toj karijeri?

Četiri odgovora Emili ima na pitanje:

Koji su ti dobri modeli posla

Još uvek smo kao društvo pod uticajem stava škotskog ekonomiste i etičara Adama Smita. U svom delu „Bogatstvo naroda“ (objavljeno 1776. godine), Smit je objasnio kako ono što je nazvao podelom rada masovno povećava kolektivnu produktivnost. Ako se ljudi specijalizuju u samo jednoj maloj oblasti, postaju mnogo brži i efikasniji u svom radu. Značajno kolektivno povećanje nivoa proizvodnje pozitivno utiče na nivo bogatstva društva, a to je svakako bitnije od našeg uživanja u raznolikosti onoga što radimo.

Skoro 250 godina kasnije, vreme je da se oslobodimo organičenja koja uska specijalizacija nameće multipotencijalistima.

Izvin’te čika Adame, ali mi nismo sitni zupci efikasne mašine. Želimo da budemo srećne i zadovoljne poslom koji radimo (kakva drskost!), a za to su nam potrebne tri stvari:

  • raznovrsnost
  • osećaj da smo ispunjene (posao odražava najdublje želje i najbolje delove naše ličnosti, u manjoj ili većoj meri služi čovečanstvu i možemo da vidimo plodove svog rada)
  • novac

Kroz ove modele možemo da dobijemo sve to:

# 1 “Grupni zagrljaj”

Ako voliš multidimenzionalne projekte koji ti omogućavaju da koristiš sve svoje kapacitete, želiš posao koji odražava ono što jesi i važno ti je da se sve što radiš nekako uklapa u jednu celinu, ovo je pristup za tebe.

“Grupni zagraljaj” podrazumeva posao na kojem možeš da imaš više uloga i radiš u različitim oblastima. U oglasima za posao, za tebe su oni koji navode da je potrebna kreativnost, prilagodljivost i sposobnost rada na više sličnih pozicija.

Ovo se može pronaći u neprofitnim organizacijama, manjim kompanijama i startapovima, kao i kroz pokretanja sopstvenog posla koji će biti objediniti tvoje talente i interesovanja. Za ovakav posao Emili koristi termin “renesansni biznis”. Za mene je frilens blogovanje upravo to, jer obuhvata pisanje, dizajn, marketing, razvijanje proizvoda, prodaju i još svašta nešto između.

# 2 “Povlaka”

Za sve one sa veoma različitim interesovanjima koji ne teže da ih objedine u jedan posao, vole da imaju više projekata od jednom i neophodna im je fleksibilnost u rasporedu, tu je “Povlaka”.

Ovaj pristup omogućava da tvoji potencijali dođu do izražaja, ali i da, što je u današnje vreme sve bitnije, imaš različite izvore prihoda. Podrazumeva dva ili više poslova koje voliš, a ni jedan od njih ne bi želela da radiš puno radno vreme. Svaka strana povlake dodaje nešto posebno u tvoj život i izaziva tvoju kreativnost na različite načine. Daje ti mogućnost da se specijalizuješ u određenim poljima i, istovremeno, izbegneš dosadu koju prati biranje samo jedne karijere.

# 3 “Ajnštajn”

Albert Ajnštajn je imao posao u Federalnoj kancelariji za intelektualnu svojinu na kojem je evaluirao predloge patenata, što mu je ostavljalo prostora da radi na svojim otkrićima. I upravo to je “Ajnštajn” pristup – dovoljno dobar posao, koji podrazumeva puno radno vreme i platu koja pokriva troškove, ali ujedno ostavlja slobodno vreme i energiju za druga interesovanja.

Ovo je pristup za sve one kojima je stabilnost važnija od fleksibilnosti, žele da imaju posao koji im se dopada, a nemaju potrebu da u njemu objedine sva svoja interesovanja. Imaju mogućnost da ono što im pruža radost i svrhu ostvaruju kroz hobije, neopterećeni da li će to donositi novac. S jedne strane to su sigurnost i rutina, a sa druge zabava po sopstvenim pravilima.

Ako želiš da umesto posla imaš sopstveni biznis po ovom modelu, pokreni ga na osnovu svojih najisplatljivijih talenata i veština. Radićeš ono što voliš, bićeš dobro plaćena za to i imaćeš vremena i energije za interesovanja koja mogu da ostanu samo hobiji.

# 4 “Feniks”

Možeš da se posvetiš nečemu na duži period, pre nego što ti dosadi i osetiš potrebu za promenom i nije ti potrebna velika doza različitosti tokom dana da bi bila srećna? Onda je “Feniks” za tebe.

Ovo je model onih koji mogu da se nečim bave 4 do 6 godina i onda kad ih obuzme osećaj dosade, odlučuju da se oprobaju u potpuno drugačijoj oblasti. Feniks multipotencijalisti dugo istražuju pre nego što naprave promenu i često koriste poznanstva, znanja i resurse iz svog postojećeg posla, kako bi uspešno izveli tranziciju.

Iz perspektive samozapošljavanja, to su serijski preduzetnici – započnu biznis, bave se njime neko vreme i onda ga prodaju/prepuste drugom i nastave dalje. Započnu novi u kojem koriste sve ono što su stekli u prethodnom (od novca do znanja), poput Ilona Maska.

Ova četiri modela nisu naravno nikakvo pravilo, već samo predlog strukture za organizovanje poslovnog života u skladu sa našim vrednostima i potrebama. Uvek su tu i hibridi – oni koji mešaju ove modele ili ih isprobavaju u različitim vremenskim periodima.

Ja sam trenutno u “Ajnštajn” modelu i dajem sebi vreme da odlučim da li će u narednom periodu biti “Povlaka” ili “Grupni zagrljaj”. 🙂

Ako si se prepoznala u barem nekom od redova ovog teksta, za tebe imam istu poruku kao i za sebe:

PRIGRLI (SVE) ONO ŠTO JESI

Teško je kada shvataš da si dostigla završnu fazu nečega što si nekada volela i u šta si uložila bezbroj sati, suza i znoja.

Ali ti si multipotencijalistkinja, tako da su ove promene potpuno smislene. Nema razloga da osećaš krivicu jer nastavljaš dalje. Toliko je još saznanja, novih oblasti, saradnika i uspeha pred tobom. Pokušaj da tranzicije doživljavaš kao uzbudljive i neophodne, a ne kao sramotne događaje koji uništavaju tvoj identitet. Sve što si doživela, stvorila i naučila još uvek je u tebi i spremna si za nove sfere sa još boljom perspektivom.

Seti se svojih supermoći i zameni anksioznost, stid, krivicu i sva ostala osećanja tog tipa radošću što si toliko svestrana. Dozvoli radoznalosti da te vodi niz sve zečije rupe, prigrli svoja interesovanja i strasti, prihvati svoj unutrašnji sklop i uzmi najbolje od njega.

To je put za zanimljiv, ispunjen i autentično proživljen život.

2 thoughts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.