Kako da kradeš i kopiraš da bi stvorila svoj jedinstveni stil pisanja

Znam.

Dobra devojčica u tebi se zagrcnula, prevrnula očima i potpuno zgrozila. Nevaljala devojčica je osetila nalet radoznalosti i kliknula da vidi o čemu se radi.

Spremna da otkriješ kakve se časne namere nalaze iza nemoralnog naslova?

Mit originalnosti

Priznajem.

Kriva sam.

I mene je od momenta kada sam počela da ozbiljnije razmišljam o blogovanju, opsedao sveti gral stvaralaštva zvani originalnost. Preciznije, dva pitanja:

  • koje su to nove teme o kojima bih mogla da pišem?
  • kako da izgradim svoj prepoznatljiv stil pisanja?

Potraga za odgovorom na prvo pitanje se brzo završila. Nema potpuno novih tema. O skoro svemu o čemu sam želela da pišem iz oblasti ličnog razvoja i blogovanja neko je naravno već pisao. E, jbg…

I mada je to saznanje bilo pogubno za moj ego, bilo je istovremeno i potpuno smisleno.

Svako stvaralaštvo se oslanja na ono što je nastalo pre njega i ništa ne može da bude potpuno originalno. Nove ideje su miks ili remiks jedne ili nekoliko već postojećih ideja. Pozitivna ili negativna reakcija na nešto što smo videli ili pročitali. Ne stvaramo u vakumu.

O čemu onda pisati?

Pa o svim tim istim temama. Iz svog ugla.

„Sve što treba da bude rečeno, već je rečeno. Ali, pošto niko nije slušao, sve mora da bude rečeno ponovo.“

 

Andre Gide

O istim ili sličnim konceptima čitala sam tekstove različitih autora i uvek je bilo onih koje sam lakše i bolje razumela, zbog načina pisanja ili primera koje koriste za ilustraciju. Znaš onaj osećaj kad po deseti put čitaš sličan argument, objašnjenje ili informaciju i odjednom ti se upali lampica i zaista uspeš da razumeš i da dobiješ odgovor?

Shvatila sam da se ne radi samo o temi. Mnogo ljudi može da ispriča priču o istom događaju i svaka će biti originalna. Ili da napiše tekst o pitanjima koja nas muče i da ponudi odgovore za kojima tragamo. Ali neće svaki tekst sa nama rezonirati. Ugao gledanja, stil pisanja, lično iskustvo ili stav su često ono što određuje da li će neko dopreti do nas.

Dakle, problem tema rešen, ne manjka mi iskustva, a stavova imam i previše (ako se pitaju meni bliski ljudi). Ali šta da radim sa stilom? Potraga za tim odgovorom trajala je nekoliko nedelja i završila se neočekivano.

Želiš da izgradiš svoj stil? Kradi i kopiraj!

Odaberi šta i od koga kradeš

Želimo da uzmeš od nas. Želimo da, za početak, kradeš od nas, zato što ne možeš da ukradeš. Uzećeš ono što ti dajemo i reći ćeš to svojim glasom i tako ćeš pronaći svoj glas. I tako ćeš početi. I onda jednog dana će neko da ukrade od tebe.

 

Francis Ford Coppola

Kada prestaneš da veruješ u mit originalnosti, prestaješ i da se trudiš da napraviš nešto ni od čega i otvaraš se za uticaj i ideje.

Da li se mučiš razmišljanjem o čemu da pišeš ili nekim posebnim delom posta? Čitaj tekstove blogera koji ti se dopadaju. Znaš, one kojima zavidiš, jer bi volela da i ti tako umeš da pišeš. Lično. Ubedljivo. Duhovito. I onda počni da, što bi rekao jedan bivši ministar, kraduckaš.

Napravi poseban fajl za kolekciju materijala koju možeš da koristiš i u kojem ćeš da čuvaš ono što si ukrala. Ubacuj ideje, naslove, podnaslove, uvodne ili završne paragrafe, metafore, reči koje ti se sviđaju. Dodaj i delove knjiga ili tekstova, ilustracije, citate. Analiziraj zašto ti se određeni sadržaj dopada, zašto ga smatraš ubedljivim, korisnim ili zanimljivim.

Ovo nije fajl za plagiranje, već za učenje i inspiraciju. Meni je pomogao da shvatim da mi se dopadaju blogeri koji pišu koncizno i sa jednom poentom na umu, čiji su tekstovi korisni za čitaoca, iskreni, konkretni, obojeni ličnim primerima, prošarani duhovitim opaskama i začinjeni malom dozom cinizma i sarkazma.

Kada odabereš koga ćeš da kopiraš i zašto ti se sviđa baš njihov stil, spremna si za sledeći korak…

Kopiraj dok se ne pojaviš ti

U pokušaju da otkrijem i definišem svoj stil kroz kopiranje, uradila sam dve vežbice koje možda mogu i tebi da pomognu.

Za prvu sam odabrala četiri teksta dva blogera i dve blogerke koji mi se baš dopadaju, iskopirala u word dokument naslov, uvodni i završni paragraf i trudila se da ostatak teksta napišem tako da sadržajno i stilski bude uklopljen u njihov okvir.

U drugoj vežbi sam odabrala temu koja je meni zanimljiva i napisala je u 4 različita stila, tj. najpribližnije stilovima fantastične četvorke koju sam odabrala za heroje.

Trudila sam se da kopiram najbolje što mogu, ali u obe vežbe je do izražaja došla jedna vrlo korisna mana koja nas krasi. Ne možemo da napravimo savršenu kopiju čak ni svojih dela, a kamoli tuđih.

Bojila sam u okviru zadatih linija, ali svojim bojama. Prvo bojažljivo, pa sve hrabrije. Prilagođavala sam stil pisanja svom rečniku i načinu izražavanja. Do kraja osmog teksta, već sam čula svoj glas.

Kad počneš da mešaš stilove i kopiraš druge, magija se dešava. Tvoje buntovno ja iskače da obeleži teritoriju i da pokaže šta je to što ga razlikuje od drugih. Analiziraj sva odstupanja koja si napravila, jer to je ono što definiše tvoj stil. Eto ga. Pojavio se u moru kopija.

Tvoj jedinstveni stil pisanja

Prigrli to što si otkrila. Heroji su tu samo za inspiraciju, a ti slobodno budi drugačija. Svoja. Daj glas svom mišljenju i oboji ga sopstvenom ličnošću. Razvijaj stil pisanja dok ne postane ti.

Kada čitamo, to je ono što želimo da osetimo – iskrenost, autentičnost i nešto sa čime možemo da se povežemo.

I budi spremna. Jednog od ovih dana neko će početi da krade od tebe. 😉

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.