Kako sam naučila da meditiram – jednostavni saveti za početnice

Pokušala je nekoliko puta da mi se ušunja u život.

Uspešno sam je izbegavala.

Kad je baš postala uporna, sačekujući me iza svakog ćoška na internetu, u knjigama i časopisima, rekla sam joj: što se mene smatra, ti si jedna mistična i komplikovana rabota. Nemam vremena da te proučavam, lomim se u nekim pozama i gušim u dimu mirišljavih štapića. Produži ti i nađi neku koja aktivno traga za prosvetljenjem ili ima želju da bude budistička monahinja.

Meditacija sa blago osmehnula i otišla.

Putevi su nam se opet ukrstili jedne decembarske noći. Skrolujići besciljno Fejsbuk dobrano iza ponoći, pažnju mi je privukla rečenica iznad nekog posta o meditaciji. Pisalo je da je meditacija način da se umiri i utiša um. Od srca sam se nasmejala.

Pomislila sam (ili možda i naglas rekla, u to doba nisam baš sva svoja): Miran i tih um? Ako nešto može da smiri ovaj moj um, to onda nije meditacija nego čista magija.

Pošto je nesuđena javna tužiteljka u meni uvek u potrazi za dokazima, kliknula sam na taj link i onda na još 10 koji se pominju u tekstu. Premoreni mozak i zakrvavljene oči u glas su preklinjali “ajmoo na spavanjeee”. Radoznalost nije htela tek tako da odustane.

Napravila sam kompromis i odabrala dva teksta.

Zašto da meditiraš

O, bogo blagi, što bi rekao Balašević.

U prvom tekstu klasifikovano 76 benefita meditacije, koji su izdvojeni iz preko 100 studija.

Neki od njih su:

  • smanjuje brige, anksioznost i impulsivnost
  • povećava samopozdanje, raspoloženje i emotivnu inteligenciju
  • smanje stres, strah, osećaj usamljenosti i depresije
  • poboljšava otpornost na bol
  • pomaže u prevenciji emotivnog prejedanja
  • povećava mentalnu jačinu, fokus i memoriju
  • poboljšava imuno sistem i smanjuje krvni pritisak
  • unapređuje kreativno razmišljanje, donošenje odluka i rešavanje problema

Impresivno, morala sam da priznam.

Na drugom linku bio je opširan intervju izvesne Sare Lazar za Vašington post. Gospođa je neurološkinja i među prvima je odlučila da skenerom mozga proveri efekte meditacije i mindfulness-a, koji se kod nas (ne baš najsrećnije) prevodi kao „fokusiranost na trenutni momenat“, „puna svesnost“ ili „budnost“.

Osim nalaza o dobrobitima meditacije na osnovu dve studije, govorila je i o svom ličnom iskustvu. Navela je da joj redukuje stres, pomaže da jasnije misli i bude bolja u interakciji sa drugima i da zbog nje ima više saosećanja za ljude.

E, ako tako kaže neurološkinja sa Harvarda, ja ću da joj verujem. A ako može bar trećinu sa onog spiska o benefitima, ima da naučim da meditiram i to pod hitno.

Mislim, koliko teško to može da bude?

Kako da ne meditiraš

Štreberka kakva jesam napravila sam metodičan plan za gledanje videa i čitanje tekstova. Što sam se više informisala, sve mi je manje bilo jasno. Zaključim da od teorije nema vajde, nego da je vreme da probam ono što sam razumela – sediš, dišeš, ukineš svoje blesave misli.

Prigušim svetlo, sednem na krevet u položaj koji bi trebalo da liči na onaj koji sam videla u nekom videu (stručno se to zove lotosov cvet) i krenem da duboko udišem i izdišem. Unesem se potpuno, prilikom udisaja mi se vrti u glavi, kad izdišem “guram” identičnu količinu vazduha k’o vuk u bajci o tri praseta. Sva sreća pa je zid preda mnom od cigle, inače bih ujutru iz kreveta u kadu uskočila. Obli me znoj u sred decembra od tolikog napora i zaključim – ne ide ovo ovako.

Kad sam nekoliko dana kasnije oporavila pluća i ostale organe od prvog pokušaja, odlučim se za novi. Udišem i izdišem lagano i trudim se da nemam misli. Za ovu ideju je primerena samo replika iz jednog domaćeg filma – kakav danak neiskustvu. U momentu kad sam svom mozgu pokušala da zabranim misli nastala je oluja.

Trče i sudaraju se kao automobili u luna parku misli o profesionalnim obavezama, stavke sa liste za kupovinu, planovi za letovanje, pitanja šta ću da obučem ujutru ako kiša nastavi da pada. Ubeđena sam da mi kao u crtaćima ide para iz ušiju i da je samo pitanje trenutka kada će mi glava eksplodirati.

Zaključim da je ovaj moj mozak opasan igrač i moram da menjam strategiju. Nastavljam da istražujem  i isprobavam sve što pročitam.

Upalite mirišljavu sveću i fokusirajte se na plamen”. Prvih nekoliko sekundi radi i onda krene bujica. Dobro mi ide. Fokusirana sam na plamen. Kako se lepo rastapa vosak u obliku kruga. Baš mi se sviđa miris ove sveće. Moram da kupim još nekoliko crvenih. Tokom restrikcija, moja omiljena zabava je bila igranje rastopljenim voskom.

Obožavam sveće u boji, mirišljave, pa još u nekim oblicima. Ili kao ona iz Grčke u staklenoj čaši – more u malom. Divota jedna. Čekaj, misli o sveći su ipak i dalje misli, zar ne?! O, ____________________ (linija je mesto za sočnu psovku).

“Brojite od nekog broja unazad, vizualizujte brojeve kao da su na semaforu na stadionu i kad pomislite na nešto počnite iz početka”. Počnem da brojim, sve mi ogromne, crvene brojke titraju pred očima – 26, 25, 24… Takoreći sam na stadionu. Onda mi padnu na pamet prosidbe na stadionu, koje su mi uvek bilo bezveze. To mi dođe kao mešavina emotivnog egzibicionizma i pritiska – kako da budeš kučka i da kažeš “Ne” pred tolikim ljudima. Odoše misli u pravcu moje vizije idealne prosidbe.

Sanjarim tako par minuta, ne znam da li sam lepša ja u letnjoj haljini raspuštene kose, potencijalni đuvegija ili more u suton… Slika tol’ko lepa na razglednicu da je metneš. Onda se setim da sam single i smorim se malkice, a kome je u takvom trenutku do meditacije i brojanja unazad.

“Tokom meditacije osmotrite misao koja dođe i samo je otpustite”. Kako, bre, prijatelju da osmotrim i onda otpustim kad mi dođe misao “Manji mi je prosek plate u poslednja tri meseca, šta ako mi ozbiljno smanje dozvoljeni minus koji sam odavno potrošila?”. I još da za preznojavanje koje to prati kažem sebi – “Hmmm, zanimljiva senzacija.”

Manem se meditacije i pančino počnem da se sabiram i oduzimam s raspoloživim sredstvima, smišljam od koga da pozajmim novac ako se to desi. Proklinjem i banku i dan kad sam ušla u dužnički odnos sa istom. Pogađaš, još jedan propali pokušaj opuštanja je iza mene.

Jezik umalo nisam izlomila mantrama poput one u knjizi “Jedi, moli, voli.” Om Nama Šivaja. Ispreturam slogove, češkajući se po glavi dok pokušavam da se setim koji je sledeći. Ako ovo treba da pomogne, onda meni pomoći nema.

I na kraju, posle 2 meseca iscrpljivanja pokušajima meditacije, otkrovljenje mi je doneo simpatični budistički učitelj.

Kako da meditiraš

U videu koji je objavio Hafington post budistički učitelj sa Tibeta objašnjava da možemo da meditiramo bilo gde i bilo kada.

Dve ili tri sekunde, dok šetamo, pijemo kafu ili čaj ili smo na sastanku. Prema njegovim rečima, veliki broj ljudi ne razume meditaciju i misli da to znači “Ne misli ni na šta i jako se koncentriši.”

Previše se trudimo. Ne uviđamo da nema potrebe da u toj meri kontrolišemo emocije i misli. Činjenica je da imamo majmunski um (budistički izraz kojim se imenuje situacija kad nam misli skaču sa jedne teme na drugu i imamo buku u glavi) koji stalno nešto priča – bla, bla, bla i napominje da je potrebno da se sa njim sprijateljimo.

Kažemo mu “Zdravo, hajde pazi na dah” i on će nam odgovoriti “Hoću, dobra ideja”, jer mu je važno da ima neku zanimaciju. I onda udišemo i izdišemo. Mnoge misli će se javljati u pozadini, ali dokle god ne zaboravimo da svesno dišemo i obraćamo pažnju na disanje, sve je u redu. Udah, izdah, udah, izdah. Deset sekundi ili 20 minuta ili koliko god želimo.

Kakvo olakšanje. Konačno metoda koju mogu da praktikujem, a da ne završim još luđa nego što sam bila.

Od ovog otkrovljenja, odvajam onoliko vremena koliko mi odgovara u određenom delu dana za fokusiranje na udah i izdah. Bez alarma da bih bila sigurna da je to 10 minuta, bez presije koja će mi misao doći i naročito bez opsesije da li pravilno sedim i kako držim dlanove u odnosu na plafon. Kažem svom umu– hajde da malo dišemo i odmorimo se. I zaista se tokom tih 5 ili 15 minuta opustim i odmorim.

U međuvremenu sam otkrila i neformalnu meditaciju, koja mi je još jednostavnije za praktikovanje.

Neformalna meditacija znači da posvetimo potpunu pažnju onome što u tom trenutku radimo – ako hodamo, obratimo pažnju na svaki pokret ruku i nogu i korake, ako se tuširamo, prepustimo se u potpunosti osećaju vode na koži. Dok šetamo po parku, možemo da stvarno uživamo u mirisima, poklonimo pažnju biljkama, budemo svesne obilja boja. Čak i ručno pranje sudova može da bude neformalna meditacija (da, znam, koliko to blesavo zvuči).

I neformalna meditacija mi pomaže da zastanem i iskočim iz vrzinog kola briga, strahova i bavljenja nečim što se desilo pre 100 godina ili se nikada neće ni dogoditi.

I šta sad dalje sa tim

Ne pišem ovaj tekst sa nekog vrha na Tibetu.

I dalje mi se desi da imam milion misli u sekundi, ne smeškam se blaženo po ceo bogovetni dan i ne mogu da meditiram sat vremena.

Ali, postala sam svesna da je naš um najmoćniji alat koji imamo. Ujedno je i mesto na kojem možemo da pronađemo rešenja, inspiraciju i sreću i uzrok svih problema. Često ume da bude neposlušan, bučan, rastrojen, pun poražavajućih misli i destruktivnih emocija.

Meditacija je kao dugme za pauzu kojim barem na neko vreme možemo da zaustavimo to ludilo. Pomaže nam da bolje sagledamo situaciju, razumemo sebe i pravimo bolje izbore.

Ako je i tebi potrebno ponekad da staviš svoj um na pauzu da bi se opustila ili popravila raspoloženje, probaj metodu udaha i izdaha ili neformalnu meditaciju.

Šta imaš da izgubiš? Negativne stvari i pojave poput stresa, straha i briga?

Pa, one su ti ionako višak, zar ne?

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.