Ti, ja i kreativnost: Mitovi & Istina

U trećem osnovne dobila sam prvu trojku. Loša ocena (za pojam male štreberke) i to iz omiljenog predmeta – srpskog jezika.

Razlog za ovako bolan udarac u moje krhko samopouzdanje? Ilustracija pesme o Marku Kraljeviću i Musi Kesedžiji, rađena pre prvog časa prepodnevne smene, u holu škole. Mada, nije da su vreme i mesto bili od presudnog značaja. I u ateljeu, u sred podneva bih isto nacrtala brkatog čiča glišu I i II, koji jašu zmije umesto konja.

Prva dvojka je stigla u 5. razredu. Nastavnica muzičkog nije, najblaže rečeno, bila oduševljena mojim veštinama na metalofonu. Da je muziciranje pratilo i vokalno izvođenje, ostala bih neocenjena, a psi i mačke lutalice bi zauvek pobegli iz školskog dvorišta.

U tom razdoblju sam i odustala od baleta, okanula se pokušaja crtanja balskih haljina precrtavanjem iz knjiga i zaključila da mi je poezija smrtno dosadna. A ako ne voliš poeziju, nemaš sluha i ne znaš da crtaš, teško da sebe možeš smatrati kreativnim, zar ne? I tako sam još pre kraja osnovne škole donela presudu, verujući u mitove.

Ali, šta ako kreativnost nije neka mistična sposobnost kojom su obdareni samo pojedinci? Šta ako izražavanje kreativnosti nije organičeno na izražavanje kroz umetnost? Da li sam prerano i na osnovu pogrešnih kriterijuma otpisala svog kreativnog genija?

Ljudska bića su kreativna vrsta

„Kada ljudi kažu da nisu kreativni, to je zbog nekih lažnih ideja o kreativnosti kojih se držimo kao društvo. Jedan od mitova je da ako ste kreativni, sve što dotaknete se pretvara u zlato. To nije način na koji kreativnost funkcioniše. To nije magična osobina. Psiholozi koji proučavaju kreativnost otkrili su da se zasniva na kognitivnim procesima koje svi delimo. Kreativnost nije rezultat nekog čarobnog regiona mozga koji neki ljudi imaju, a drugi ne“, kaže doktor nauka  R. Keith Sawyer, autor udžbenika za kurs psihologije kreativnosti na Univerzitetu u Vašingtonu.

Kreativnost ne pripada određenoj grupi ljudi, koja je na rođenju odabrana na osnovu posebnih talenata. Urođena nam je samim tim što smo ljudska bića. U jednom od intervjua povodom objavljivanje njene knjige o kreativnom življenju “Velika magija”, Elizabet Gilbert duhovito zapaža:

„Svako je kreativna osoba, to je žig naše vrste. Postoji samo podela na one koji koriste svoju kreativnost i one koji to ne rade. Kreativnost je upravo ono što nas razlikuje od drugih vrsta. Imamo goruću želju da ni od čega napravimo nešto, da redizajniramo stvari, menjamo ih, popravljamo, preoblikujemo. Skoro svaki delić naše planete je preuređen ljudskom kreativnošću. Čini se da druga živa bića ne boluju od toga. Jelen ne šeta po šumi razmišljajući – treba da pomerimo drveće na ovu drugu stranu reke, biće lepše.“

Da smo svi rođeni kreativni i da je ljudska vrsta kreativna vrsta smatra i priznati umetnik John Paul Caponigro. U svom TED govoru „Mnogo ste kreativniji nego što mislite da jeste“ podstiče ljude da pronađu kreativnost u sebi i naglašava: bilo da je crtanje u pitanju, pisanje, izrada nečega ili samo promišljanje problema – svi imamo sposobnost da budemo kreativni.

Kad prestanemo da verujemo u mit o odabranima i prihvatimo da smo svi kreativni, preostaje nam još jedan važan korak – shvatanje da ne postoji jedan, „najbolji“ način da se bude kreativan.

Umetnost nije jedini oblik kreativnog izražavanja

Kreativnost nije samo za umetnike. Ona je za poslovne ljude koji traže nov način da ostvare prodaju; ona je za inženjere koji pokušavaju da reše problem; ona je za roditelje koji žele da njihova deca posmatraju svet na više načina.

 

Twyla Tharp

Kreativnost bazično ima dva koraka – smišljanje ideje i njeno ostvarivanje, i uključuje sposobnost rešavanja problema i kreiranja novih produkata i rezultata. Stoga, sve može uključivati kreativan pristup, od čišćenja kuće, preko hobija, do posla.

Konsultantkinja za poslovnu kreativnost dr Lynne Levesque identifikovala je 8 različitih stilova kreativnosti:

  1. avanturistički – kreativnost koja ohrabruje eksperimentisanje i mudru adaptaciju (npr. fotografi, džez muzičari, sportisti);
  2. navigatorski – adaptivna kreativnost za izgradnju novog na bazi postojećeg (npr. pronalazači, slikari);
  3. istraživački – katalitička kreativnost koja se koristi za izazivanje statusa kvo i kreiranje novih ideja i mogućnosti (osobe poput Volta Diznija, uspešnih predzetnika i ljudi koji se bave marketingom);
  4. vizionarski – futuristička kreativnost za postavljanje hrabrih pitanja, uviđanje višestrukih konekcija i omogućavanja uvida u budućnost (npr. internet gurui, proroci i stratezi);
  5. pilotski – strateška kreativnost za dizajn, strategije i planove za poboljšanje rada (projektni menadžeri i osobe koje se bave organizacionim dizajnom);
  6. pronalazački – kreativnost za promenu paradigmi, izgradnju modela, analiziranje i davanje neuobičajenih uvida (npr. filozofi i arhitekte);
  7. diplomatski – kreativnost saradnje koja doprinosi fokusiranju na probleme ljudi i razvija podržavajuće okruženje (humanitarci, aktivisti);
  8. poetski – promišljajuća kreativnost podstiče razmišljanje i artikulaciju univerzalnih vrednosti (lideri zabrinuti za okolinu i etiku).

Ovaj „popis“ je samo okvir, jer ne postoji idealan model kreativnosti. Kao što postoji više vrsta inteligencije, postoji i više vrsta kreativnosti sa kojima možemo proizvesti  vredne rezultate različitih formi. Jedina greška koju možeš napraviti s kreativnošću je da misliš da je nemaš.

Razbijanje mita – moj slučaj

Moj kreativni genije je ponovo dobio šansu nakon nešto više od 20 godina i to samo zato što sam podlegla opštem trendu antistres bojanki.

Bojenje prvog crteža je bilo potpuni fijasko. Poslednji put sam drvene bojice koristila u raskvašenom stanju umesto šminke na ekskurziji u 6. osnovne, pa baš i nisam posebno vešta.

Ili je trag na papiru bio bledunjav ili sam pritiskala tako da sam istovremeno bojila i crteže na tri prethodne strane. Pri tom sam boje birala školski – stabljika i lišće zeleno, cvet crven sa žutim tučkom. Tehnika za antistres je preuzrokovala stres i to u ogromnim količinama.

Tek nakon desetak dana sam prestala da se nerviram kad pređem crtu i počela da smelije kombinujem boje. Na jedan niz zeleno-ljubičastih cvetova sam i dalje posebno ponosna. Ali, nisam se usuđivala da crtam delove koji nedostaju – kućice, vinovu lozu, insekte. Igrala sam na sigurno, pošto mi je crtanje i dalje bilo bolna tačka.

I to bi verovatno bio slučaj i danas kada pišem ovaj tekst da u međuvremenu nisam naletela na TED govor „Zašto ljudi veruju da ne mogu da crtaju – i kako dokazati da mogu.“ Škrabala sam likove tokom gledanja i, zbog radoznalosti pobuđene tvrdnjom da svako može da nauči da crta, nakon nekoliko nedelja otišla i korak dalje – uz Youtube tutorijale počela da crtam. Pokušaje su pratili unutrašnji monolozi:

– Šta ti ovo treba? Vidiš koliko je sati? Ujutru ideš na posao, važan izveštaj te čeka, a ti se tu igraš k’o neko dete.

– Eto, vidiš kako si nezgrapna. Ovde ti je debelo. Četvrti put pokušavaš da nacrtaš polukrug. Ovo je nesrazmerno, vidi kolicno mu je telo.

– Šta ti je ovo? Lisica? To nije lisica, to je pas.

– A šta kao od ove tri zakrivljenje crte će da bude mačka. Neuspešno klonirana neka, je l’?

Ti monolozi su otkrili svu istinitost tvrdnje Silvije Plat da je najveći neprijatelj kreativnosti sumnja u sebe. Kada sam je stišla, imala sam punu svesku crteža. Mada, istini za volju, unutrašnja kritičarka je delimično bila u pravu. Ovo u sredini stvarno izgleda kao pas-lisica. 🙂

Iz sveske se izrodila želja da  nastavim da učim da crtam. Trenutno vrlo disciplinovano učim crtanje i skiciranje kroz online kurseve,  kako bih mogla da pravim ilustracije za tekstove na blogu.

Samopouzdanje po pitanju kreativnosti stečeno kroz crtanje preliva se i u druge segmente mog života i rada, što nas dovodi do sledeće teme:

Koristi koje možeš imati od kreativnosti

 

Korišćenje unutrašnje kreativnosti omogućava ti da problem sagledaš iz više uglova i razmišljaš „izvan kutije“ kako bi došla do novih i inovativnih rešenja. Istovremeno, sposobnost kreativnog izražavanja pomaže nam da živimo autentičnije.

Ruth Richards, profesorka psihologije na Harvardskoj školi medicine, ističe da nas kreativan pristup čini dinamičnijim, svesnijim, hrabrijim i spremnijim za saradnju. „To vas čini otpornijim“, kaže Richards, „živahnim u trenutku, i, istovremeno, više povezanim sa svetom.“

Bonus razlozi – zabavno je i ako baziraš svoj pristup poslu na kreativnosti koju poseduješ, roboti neće moći da te zamene!

Kako da probudiš kreativnost

Tvoja kreativnost je kao uspavana lepotica, samo što su je u san umesto vile povređenog ega i vretena oterali društveni mitovi i obrazovni sistem koji daleko više vrednuje logičko i analitičko razmišljanje nego razvijanje kreativnih veština.

Nemam princa pri ruci, ali neke od ovih tehnika mogu da imaju slično dejstvo na buđenje:

  • počni s postavljanjem pitanja sebi „Kako da ovo uradim drugačije?“ ili „Da li postoji zabavniji način da ovo obavim?“;
  • pokušaj da promeniš ustaljeni šablon – idi drugim putem na posao, izmeni pojedine stihove omiljene pesme, promeni neki od ključnih sastojaka sledeći put kad budeš pripremala neko jelo ili dezert;
  • gledaj u oblake i zamišljaj ih kao stvari, onako kako smo to radile kad smo bile klinke (psssst, ja to radim još uvek);
  • nacrtaj voćku, svoju šolju, kuče ili mačku, skiciraj reči ili slike na svojim beleškama, salvetama ili bilo kojem listu papira – ne sudi kako izgleda i nemoj da brišeš;
  • obnovi stari hobi ili započni novi;
  • izloži se umetnosti – poseti muzej, galeriju, idi na koncert, u bioskop ili pozorište;
  • počni da učiš taj jezik kojim si oduvek želela da govoriš;
  • boji – napravi sama svoju antistres bojanku, kao što to radi psihološkinja i blogerka Jelena Pantić;
  • fotografiši – namera da nešto zabeležiš foto aparatom ili telefonom, trenira tvoje oko da traži zanimljive prizore, primećuje boje, oblike i teksture;
  • piši o bilo čemu, jer reči otvaraju nove mogućnosti i inspirišu te;
  • čitaj biografije naučnika, poslovnih ljudi, muzičara, plesača, umetnika;
  • vežbaj ili šetaj – kretanje pomaže mozgu na jasnije misli, pomaže nam da imamo više samopouzdanja i da budemo maštovitiji;
  • zapisuj svoje snove, jer to to pomaže da razmišljaš „izvan kutije“, kroz simbole i metafore.

Odaberi bilo šta od ovoga ili smisli nešto drugo, peto, deseto i probudi tu lepoticu.

Uživaj u koristima koje ti kreativnost može doneti, iskoristi je u svakodnevnom životu na način na koji ti želiš i živi srećnije, bogatije i ispunjenije.

Jer tvoj život je tvoje umetničko delo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.